Podijeli objavu

Javnost na prostituciju gleda sa prezirom. Jer ljudi ne znaju zašto se neko prostituiše, ima li kod kuće dete… Ja imam decu i prostituišem se da bih ih prehranila – otkriva 37-godišnja prostitutka i kaže da je pre imala makroa.

Njena nekoliko godina starija koleginica za sebe otvoreno kaže da se smatra izopačenom. Tvrdi da među klijentima ima dosta policajaca, a na prostituciji je i velika stigma pa žene teško mogu same raditi taj posao, ali još je gore ako imaju makroa.

 

– Kada više ništa ne osećaš dole od bolova, a on te sili u 6 ujutro s dvojicom – govori.– Lakše je nekoga osuditi nego razumeti. Ljudi gledaju ljude površno, jednodimenzionalno i mislim da je stigma prisutna, pogotovo prema ženama u mnogim segmentima života, pa kako ne bi bila i u ovom gde žena barata svojom seksualnošću na način na koji ona to želi – priča 46-godišnjakinja koja se godinama prostituiše i glavni joj je problem što je ta delatnost u Hrvatskoj nezakonita.

 

– Ja sam zapravo ponosna na sebe što sam uspela u trenutku kada sam bila stvarno na dnu finansijski, psihički, radno… Sama s decom. Što sam uspela ja sama, da ni od koga nisam ništa tražila, osigurati egzistenciju za sebe i za svoju decu. Moja je odluka baviti se tim poslom. Mislim da mi niko nema pravo oduzeti da radim ono što ja želim – zaključuje.

Iduća prostitutka, žena u ranim 30-ima, priča da neki klijenti misle da mogu svašta dopustiti sebi jer znaju da ih neće prijaviti policiji koja bi u tom slučaju nju privela dok njemu neće biti ništa. Za sebe kaže da je u taj posao ušla kao “dete sa sela koje nije znalo kako svet funkcioniše“. Makro joj je usadio strah u kosti i postala je zavisna od njega.

– Kako ćete se odupreti ako tražite pomoć od policije i uverite se da je nećete dobiti. Tada nema nade za vas. Pokušala sam sve da se jednostavno maknem od toga. Čak sam i bežala i bunila se, i imala sam zato i problema, konstantno dobijala batine… – otkriva žena koja je na kraju uspjela da izađe iz prostitucije. Ona opisuje svoja iskustva sa policijom:

– Oni te privedu, napišu nekakvu izjavu, tebe prisile da to potpišeš, ti praktički to i ne čitaš, pročitaju ti nekakva tvoja prava, ti i ne znaš smeš li nekoga nazvati, imaš li pravo na advokata, ništa…

– Jednostavno ništa ti to ne govore. Barem meni nisu rekli. Ništa. Dođeš tamo, sediš, vidiš njih kako dobacuju, vređaju te… To je užasno bezobrazno, brutalno. Osećaš se kao zadnje smeće na putu.”

Ove izjave prostitutki iz Zagreba, Splita i Rijeke prikupila je dr. sc. Ivana Radačić, viša naučna saradnica sa zagrebačkog Instituta društvenih znanosti “Ivo Pilar“, koja je nedavno na međunarodnoj konferenciji u Zagrebu predstavila rezultate projekta “Poređenje politika prostitucije u Hrvatskoj i Sloveniji: prevladavanje isključivosti i zaštita ljudskih prava”, u sklopu kojeg je nastala i knjiga “Prostitucija u Hrvatskoj i Sloveniji – iskustva seksualnih radnica/ka” s tekstovima sedam autorki.

(24sata.hr)

Podijeli objavu